Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

518

И мањи

„Ал' такога никад не имасмо, „Још је коме мио живот био. „Ти нијеси јунак од јунака, „Него срца сироте ђевојке.

„А кажи ми, не веселио се, „Кога данас жалиш понајвише 2“ Одговара Секул из тавнице: „Прођи ми се, бегова банице, „ја не жалим ђе ћу погинути, „Јер једанпут ваља умирати, уНего жалим големе срамоте, „И ја жалим моју стару мајку, „И ја жалим два близанка сина, „И још жалим младу удовицу, „Ни грљену ни омиловану.

„Но за Бога, бегова банице, „Подај мени један лист артије, „Да ја правим књигу на кољену, „Да је шаљем на двору мојему: „Старој мајци, да ми се не нада, „А љубовци, да се преудава, „Лудој ђеци, да о јаду раде, „Да се моје не оглуше душе.“ Ражали се младој беговици, Даде њему дивит и артију. Стаде Секул књигу зачињати: „Мајко моја, ти ми се не надај, „А ти љубо, ти се преудавај, „Аманет ви моја ђеца луда,

„Не пушт те их у турачке руке,

„Да их не би Турци потурчили, „Потурчили али заробили.“

(55 |