Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

27 Турци нагну бежати, а Комнен за њима и посече двадесет и пет глава, а пет утеку. Комнен се врати дома и покрсти и венча девојку. (156 стихова).

(а сличним мотивом варања девојке имају још две, од ове доста различне, али слабије песме.

Котарски сердари пију вино више Задра на зеленој трави, и разговарају о свачему, а највише о јунаштву. Јанковић Стојан ћути, а пита га Шван капетан која му му је невоља, те је тако „нујан и зловољан Ф“ Он одго-

вара да је већ три године, како му је доба да се жени, па му није дала мајка. Али сад ће да се жени, и то само ћерком Ветли-беговића из Удбине, ш ко му је доведе, даће му стотину дуката и сестру за љу бовцу. Иван скочи, и тражи му кључе од тамнице, да изведе два бужња, да их пита „за дивојку Ветли-беговића“. Сужњи му кажу:

Лијепа је, љепша се не море,

А висока, да је више нејма:

Обрвице двије пијавице,

Двије очи, двије трњинице,

Два образа, два ђула румена,

Двије дојке, питоме јабуке

Кад говори лијепа дивојка,

Кад говори, канда росу труни,

И на њој су виовите ресе,

- Кад год иде, земљица се тресе.

Још их пита Иван, има ли каквог уашигџије“, а они му кажу да има. арамбашу Напаковић-Мују из града Бунића. Он их још упита, какве носи Мујо „ћисиеје(2)<. Они му кажу да носи скерлетне чакшире, копче позлаћене, скерлетне ђечерме, и на њима токе и илике, зелему доламу и на њој пуца са обадве стране, свилен појас и за појасом пва џевердана(!, и међу њима сребрна гадара(!), капу касајлију и на њој три златне челенке. Шван спреми тако рухо, покупи Которане, и пође у Удбину. Кад је био „на Кук на планину“, остави друштво, а са СОмиљанић- Илијом оде под град удбинеки. Дођу у мрак под прозор, и виде девојку где