Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

28

Сузе рони, а сама говори:

Ај Турчине, Наџаковић-Мујо, Давор, Мујо, велика жалости, Ево има три пуна мјесеца,

Ка' те није к мени на љубљење. Али си се болом разболио 7

Ал' си добре коње изгубио7

Иван јој се јави да је оболио. Она га тера, јер по гласу познаје да није Мујо. Он јој вели да је морао грло променити, јер за три месеца није ништа јео, ни воде пио. већ нека му погледа ућесиеје.“ Она га пусти, и стану се грлити. Иван јој рече доста је грљења, већ нека смотава рухо да иду Бунићу. Она се спреми, и пођу уз поље весућко у Кук у планину. Ту их дочека дружина, и крену даље. Кад је свануло, рече му Туркиња, да они не иду Бунићу већ Котару. Иван јој се јави ко је, и за кога је води. Она стаде да цичи, и да се по земљи од јада ваља, а Смиљанић је теши да ће јој даровати три прстена златна. Доведу је, покрсте и венчају за Стојана, а Иван узме сестру му Јелицу. (189 стихова).

Друга:

Огласила се у Мостару лепа девојка, и просило је триста просилаца, и сам паша од Мостара, и сам цар за свога везира, али она неће ни једнога, већ би хтела за царева сина, коме је тек седам година. Чуо то Сењанин Иван, па поткује коња у две ноге сребром. а у две златом. п уо себи је сребро поковао“ и скерлет покројио, па оде Мостару. Кад дође, назове Турцима пред градом селам, и паша га отпозорави са „незнана делијо.“ Он му одговори да није незнана делија, већ царев точи-баша |тобџибаша 2) Мујо. Паша му опет вели, да је залуду коња потрудио, јер га Мостарка неће хтети ни гледати, а камо ли да би пошла за њ. Иван пита за њене дворе, и паша му каже да су насред Мостара, и покривени лимом, а пенџери сребром преплетени, и на њима јабука од злата са два драга камена. Иван пође, пи кад-је био двору на по-