Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Пе А на кули старца Ћевај-аге, Везак везле у јеглен се дале, 5 (Свака фали заручника свога, Али шути Златија ђевојка, Мила ћерка старца Ћевај-атге. Говоре јој тридест ђевојака: » 0 Златијо, лијепа ђевојко ! 10 уШто ти шутиш, ништа не говориш, „Што не Фалшш твога заручника 7“ Насмија се лијепа Златија, Те говори другарицам својим: „Што ћу Фалит'), кад и саме внате 15 »Да бољега не има јунака „На Крајини нити у Удбињи, Што Турчина мога заручника, „По имену Арнаут-Османа, „Који носи свилен алај-барјак.“ 2) У ријечи у којој бијаше, | У то дође Осман барјактаре, Угледа га Златија ђевојка, Крај себе му мјесто начинила, Мрку њему каву приставила, А шарени чибук принијела:

РО от

» О Османе, дражи од очију, „Попиј кафу, попуши дувана, „Па ти ајде мојему бабајку, „Је се њему моли уз кољено, 30 „Нек ти даде свилена барјака, »Ивнеси га на росну ливаду, „И поби га копљем у ледину, „ [и под барјак покупи јунаке,

„Све младиће ни јошт ожењене,

(Луј от