Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

900 Стаде збијал жито у житнице, Сваког биља напуња амбаре. Кад година близу пуна дође, Књигу пише ђевојачка мајка: »О мој зете, од Бића Ал-ага, »дли не знаш, не знали те људи! »Да си дао прстен на ђевојку, »ДО године свадбу углавио, „Ево брзо излеће година, »Што не купиш сваљта неколико, „Неколико но колико т' драго, „ајде шњима, а води ђевојку, „Уврасле су плећи: за каваде, „И бијеле руке за прстење, „Уврасле су на поље јабуке, „Што мирише, свак радо мирише, „Пак се, бојим големе срамоте, „Више тебе него себе, Але,“ Када Алу књига допанула, Не била му мила николико, Оћу, рече, у зли му час било, Ал' по њега, али по ђевојку, Кад не чека пунану годину. Стаде купит по Бићу јунаке, (Све сватове приђе нежењене, Вране коње приђе неседлане, Бритке сабље приђе непасане, За ђевера брата Усејина. Отоле се свати подигоше, И одоше гором п планином. Кад дођоше на дворе везиру, Литјепо их везпр дочекао,

25

8()

сло ст

4()

а с