Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

508

Дочекује у десници руци,

Неко топуз тура до облака, Дочекује у бијеле зубе, Растроји се по гори сватови, Некп боље, неки како може. Ал' ђевојка о свом јаду ради, На ђевера погледује често, Суве рони, не смије да вбори, Ал' кад дође зубља до ноката, И кад долше под зеленом јелом, Скочи млада са коња витеза, Уфтати се за јелове гране, Виком врисну, п помаши дјете, Полумртва на земљи панула, Како паде, на кољена клече, Ђеверу се око нога свија: „Богом брате, Усејине бане, „Пе води ме живу брату твоме, „Него ужди у ме џевердана, „Пека лако душом се раставим. < Турчин бјаше, за Бога хајаше, Стиште своје срце п притеже, Стаде буцат' свилене кошуље, И повија оно чедо лудо, Остави га под зелену јелу,

У недра му даре оставио, Оставио стотину дуката,

На дијете писмо оставио:

» Који нађе ово чедо лудо, „Нека носи дјете и дукате,

у длај њему злаћени дукати, АКО дјете срани и подрани;

115

120

125

130

140)