Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

4.

„Као што ће скоро да те нема,

„Иди, брате, коњма у арове, 90) „Нека слуге два коња опреме,

„Мени ђога а теби дорина,

„Па се врати на бијелу кулу,

„Да се, брате, опремимо дивно,

„Да идемо сестри у пооде.“ 95 Кад Ненаде брата саслушао,

Па на слуге срклет- учинио,

Да опреме ђога и дорина,

Пак се врати на бијелу кулу.

Ту се браћа опремају дивно: 100 На се удре и срму и злату,

А на прса токе позлаћене,

Припасују мукадем-појасе,

За појасом пушке данискиње,

Припасаше сабље оковане, 105 Понесоше праха и олова,

А и пушке танке џеврдаре,

Мила мати спремила колаче.

Тад Нишићи Бога поменуше,

Два витеза коња посједоше: 110 „Збогом остај, наша мила мајко !<

Мајка даје добре благослове,

И поздравља милу ћерку Мару.

Два Нишића путем путоваше,

Док дођоше Зечу бијеломе. 145 Кад се близу Зечу примакоше,

Два Нишића јасно запјеваше:

„Весели се, наша сестро Маро,

„Ево теби браће у пооде.«

То је чула њина сестра Мара, 120