Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

~

Ками мајци, да би погинули. Сусретоше Мата чобанина,

А са Матом тридесет чобана. Неко чудо зачуо је Мато,

Џа у себе Мато промислио, Да је на Зеч војска ударила. Трчи Мато што боље могаше. Кад га виђе Вуче Зечанине, Виче Вуче грлом бијелијем: „А ђе си ми, Мато чобанине, „У 86 час ти пушку набавио „У Млетака за триста дуката. „Ти се Фалтш, Мато чобанине, „Да ти бијеш орла под облаке, „Удри данас моје двије шуре.“ Кад то зачу Мато чобанине, Земљи паде, пушци огањ даде, Те погоди Нишића Ненада, На прси му токе проломио,

И на пљећа пенџер отворио, Ненад паде, а Вуче допаде, Па Ненаду посијече главу,

А. побјеже Ши: у Андрија. Мудар бјеше Вуче зечанину, Па разапе Нишића Ненада, Од мртвога учинио жива, Више т'јела постави му главу, Па он грлом бијелијем виче: „Отрашљивице, Нишићу Андрија, „дар не жалиш свог брата Ненада, „Није теби Ненад погинуо, „Но га пушка мало обранила,

290

300

310