Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Климентама да је слађе вино. Ђе сиђеше, туна попадаше.

А да видиш Дрекаловић-Лала, Он дозивље од Мораче кнеза: „Побратиме од Мораче кнеже, „Али сада ал' икада дођи,

»дДа ми старе крви подмиримо,“ Па се кнеже на ноге скочио, Па ми закла тридест Климената. А да видиш ЛДрекаловић-Лала, Он ми закла до девет шурева, И закла ми таста попа свога. Кад то виђе Дрекалова Анђа, Закукала како кукавица.

Па јој вели Дрекаловић Лале: »Мучи, Анђе, три те јада била! »Јасно ћемо. томе учинити: »Допа твога за попа мојега, „Браћу твоју баш за браћу моју, „А Клименте за бијеле овце.“ И Клименте у јаму бацише.

ај

Љуба Борише сердара и паша.

П]аша паде Гацку каменому, Па у Гацко табор учинио. Тамо раја паши долазила,

И сви прочи српски поглавари, Ал' му нема Борише сердара Из Језера мјеста питомога.

160

165

170