Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

20

а

А паша им 'вако бесједио: „Море камо Бориша сердаре %“ (ви кнезови паши бесједили: „Бориша се тамо задоцнио,

„Јер се сердар скоро оженпо, „Узео је танку Црногорку, „Онаке је ни виђели нисмо.“

А паша се ашик учинио.

Таман они у ријечи бјаху,

Док ето ти Борише сердара, Јаше сердар вранца од мејдана, Па ето га паши под чадором.

А паша му стаде бесједити:

» О. Борише, силан ђаурине, „Јесам чуо, пи казују људи,

„Да ти имаш вијерницу љубу, „Онаке је у Језера нема;

„Да ми оћеш љубу поклонити „једну ноћцу мени за љубовцу, „Ва тебе би, влаше, боље било.“ Бориша му срдит одговара:

„Чу ли, пало, мили господару, „Ја сам чуо ђе казују људи, „Имаш, пашо, двије вјерне љубе, „Да ми оћеш једну поклонити, „Не би ти се, пашо, ни познало, „Ти би другу набавио љубу.“ Кад то чуо паша господине, (он намаже оком на џелата, (Јабљом ману, посјече му главу. Тури паша под шатора главу. Виче паша ћају Усејина,

10

15:

30