Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

21

Да отиде у Језера равна Б'ујелој кули Борише сердар; „Увати му и доведи љубу, „Честита ћу тебе учинити,“ Скочи ћаја на ноге лагане, Па покупи неколика друга, Оде ћаја у Језера равна

А до куле Борише сердара, Уфати му вјереницу љубу, Одведе је паши под шатора. Доцкан ћаја паши долазио, По јацији и по вечерама. Уве паша Боришину љубу, Па је води себи под шатора. Када дође Боришина љуба, Те сагледа Боришину главу, Шатора је руком затворила, А пашину сабљу повадила, Па је паши ријеч бесједила: „Мене мила ваклињала мајка, уДа не љубим другога јунака

сл Џ

сл

60

„Но Боришу српскога сердара, „Мени младој мила господара,“ Трже сабљом, посјјече му главу, Те му главу у зобницу баци, И састави с оном Боришином. Када ноћи позадуго било,

Узе млада Боришина вранца, Паши узе руо п оружје,

А зобницу вјеша о ункашу, Па посједе Боришина вранца, Оде млада у Језера равна,

И однесе Борпшину главу.