Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Паша Снадранин и попадија попа Бошковића.

(и3 ПАШТРОВИЋА)

О С та лија, попа Бошковића, Она пије с делијама вино,

Вино пије, ма се не опија,

(ве делије на вино добива.

То зачуо паша Скадранине, Књигу пише попу Бошковићу: „Чу ли мене, попе Бошковићу уја сам чуо, кажевали су ми, „Јере имаш младу попадију,

» Која пије с делијама вино, „Вино пије, ма се не опија,

„И делије на вино добива, „Шиљи ми је Скадру бијеломе, „Е ћу с њоме пити мрко вино.“ Прими књигу попе Бошковићу, Па кад виђе што му књига каже, Љуто су га сузе попануле,

А гледала попадија млада: „Што је, попе, драги господаре, » Откуд те је књига допанула, „Што је књига тако жалостива, „Или те је мегдан допануо,

„Да не можеш на мегдану поћи #“ —

„Попадија, драга душо моја, „Није мене мегдан допануо, „Него ме је књига допанула »Од силнога паше Скадарскога, „Да ти идеш Скадру бијеломе,