Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

24

Колико га лако ударила,

На анџар му срце извадила;

Паша јекну, а одаја звекну,

Пашине се подигоше слуге.

Ма говори попадија млада: 65 „Бог т' убио, паша господаре,

„Твоје ти се подигоше слуге,

„Не могу се с тобом поиграти.“

Пашине се слуге препадоше,

Те се они натраг повратише, то И тврдога санка боравише. Подигла се млада попадија, Покупила по одаји благо,

И његово злаћено оружје,

И његово све рухо господско, И његова претила ђогата. Отолен се она подигнула,

сл Здраво дошла у Црницу млада Свом драгану попу Бошковићу.

о.

Туре варошанче и Преврачев Радоња.

Је коња Туре варошанче У бијелу шехер-Подгорицу, Ђого му се ковати не даје, Ного ми је Туре говорило:

о

„Што је, ђого, пуст му остануо! „Не кујем те да те препродајем, „Но да идемо, ђого, у Пипере, „У Пипере на село Стијену