Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

И питаше за турску ордију,

На коју ће банду ударпти. Сердар Шого Мирку кажеваше: »ја сам синоћ војску уходио,

»„ Учуо сам у војску телара,

„Е ће сјутра на Божић ујутру, „Теке сване п огране сунце,

„На манастир овђен ударити,“ Тадер Мирко поче соколити:

„Ше бојте се, моји соколови!

»Ил' ћемо их овђен дочекати, „По ме слушај, Шого, моја слуго! „Ти покупи Жупске поглавице,

„ хајде шњима право Бухавици, „И ево ти Пера кашетана,

» Ју ће доћи пјешци и коњици „И пред њима сви Никшићки Турци, „ И тунак се шњима покољите, »ја ћу овђен с Новицом чекати

» И с осталом јуначком дружином, „Дочекати низам уређени

„И осталу сву турску ордију, „Без замјене цркву пустит нећу.“ Како рекли, тако учињели.

Кад у јутро зора забијели,

Боже мили, сила ударила, Ударила сила и ордија,

На манастир са свакоје стране, Навалили с топом и кумбаром; Ема Мирко слободи дружину; „Не бојте се, моји соколови! „Мол'те Бога, а туците Турке,

210

275

280

285

290