Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

579

а

„Без замјене не пуштајмо цркву.“ Црногорци сви слушају Мирка, Пушке грме, крв се пролијева, Све падају на буљуке Турци, А кад мрче и почину сунце, Одбише се од авлије Турци. Ема Мпрка гласи допадоше, Баш од војске паше шерашћера, Е ће Турци жупу оставити,

А на Острог с војском ударити, Тада Мирко кликну Црногорце: „4 на ноге, моји соколови ! јуначки смо Жупу осветили

„ И бпјелу цркву светог Луку, „Но ми ево гласи допадоше,

» Е ће сјутра сва турска ордија »„Ударшти преко Планинице „На светога Василија свеца, „его хајте да их дочекамо.“ Сва дружина Мирка послушала, И одоше гори Бухавици, Здраво дошли горњем манасттру, И тун' свецу пољубили руку, Међу собом вјеру уфатили,

Да чувају Василија свеца, Како им је књаже наредио; Ма се мука, браћо, затворити, Предали се Брцки капетани

И њихова војска сваколика, Нагрдили себе пред свијетом, А пред књазом име изгубили,

Ласно Турцим' на Острог уд'рити,

300

305

310

315

920)

325

330