Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

= пи Да ускоче у бијеле куле; Ал' се брани војвода Јакове Са соколом Вуком Поповијем И са Антом, сином јединијем, И соколом Живком Перовићем, И око њих педесет момаках, Ове јунака како ватра жива, Стоји јека танкпјех пушаках, Стоји јаук у војску Тураках, Пролива се крвца од јунаках, Како бурна киша из облака, Око куле провреше потоци: Погледа се војводићу Анто Са соколом Вуком Поповијем, Ка и вуци један на другога, За гола се гвожђа дофатају, Да искоче у турску ордију, Но им не да војвода Јакове: »Станте море, а туците Турке, „Цуце ће ни доћи у индату.“ Тун' се храбро п витешки бране Ти педесет биранијех другах Су толико турскијех хиљадах : Пет стотинах убише Тураках, А толико раном обранише:; Бранише се у бијелу кулу да двадесет од мјесеца данах, Док сам паша на ноге скочио И на силу Турке наћерао, На бијелу војводину кулу, Па на врата валом навалише, Дочекаше бирани јунаци,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УШ

[у] =

130

440)

сл со