Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

121

Но војводи браћа помогоше, Обранише Вукићев-Стојана. Па на Косор тврди ударише, Ту се смјеста заметнула кавга, Ударише једни на Медуну,

А удрише други на Косору, А Новица на село Брскуте. Боже мили, чуда великога ! Бобјегоше Кучи уз планину, Побјегоше, куле оставише, Оставише мајке пи љубовце, Није лако чекат' Црногорце ! Бјежи, браћо, и старо и младо, Но не даду врли Црногорци, Кога стижу, томе главу дижу, Посјекоше и младо и старо, Посјекоше, огњем изгорјеше, И сва Кучка села освојише, Освојише, па их сатријеше,

И живијем огњем опржише, Поараше равно Орахово, Орахово и шњим Безивово, На Затрепче тврдо долазише, И Затрепче село изгорјеше, Опалише Коће и Фундину, Утекоше Кучи у Клименте, Сва се Хоцка гора препанула, И бијеле куле оставише

Од велике силе црногорске. Ни Новица не стоји залуду, Па ни други рабри витезови, Којино су војсци человође,

695

700

7105

710

715

7120