Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

И Ко л' јуначки мегдан изгубио. Бог је дао и срећа јуначка, Вихар вјетар од планине пуну, Од Ивице зелене планине, Те подиже маглу у облаку, Тадај Беган погледао кулу, Кад од куле ниђе ништа нема, Но је пуста изгорела кула; Од Турака нема пиличника. Одоше се искупљати момци, И доносит' јуначко поштење. Док ево ти Лопушине Луке Су два брата од рођене мајке, Сва три носе по турачку главу; Док ево ти Саве барјактара, И он води свезана Турчина; Док ево ти Петрушића Бела И делије Ландуповић Кека, Оба носе од Турака главе; Док ево ти Грдињића (Отева, И он носи од Турчина главу, ПЏ Турчина води савезана; Док ево ти Милош-Бојовића, И он води свезана Турчина; Док ево ти Дамјановић-Сима, И он носи од Турчина главу, И за њиме Смајовићу Ристо, И он носи са Турчина главу; Док ево ти Петрошев' Илије, И он носи од Турчина главу; Док ево ти Вилинића Васа, И он носи од Турчина главу;

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х

10

345

350

355

360

365

370