Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

146

Док ево ти Хашњића Михајла, И он носи од Турчина главу. Како који момак лолазалпе, Тако сваки поштење носаше: Неки носи главу и оружје, Неки води коња седленика, Неки добро руво са Турчина. Пошто сердар искупио војску, И пошто је на тевтер турио, Докле виђе, весела му мајка ! Нема њему доброга јунака

По имену Рубешанин-лЛуке, Но је јунак убљен од Турака. При сердару добра срећа била, Више њему не погибе друга На вортици на турској крајини, Бев једнога Рубешанин-Луке. Осветише Ускоци јунаци Браћу своју Риста и Окицу. Отолен се војска поврнула, Поврнула Стругу и Малинску Пјевајући п пушке мећући, Све за славу Бога милоснога,

И за здравље на Цетиње књаза.

13.

Женидба књаза Данила.

Фала Богу, Фала великоме! Процвјетала лијепа ружица

375

380

385

390

8395