Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

1 Шњима иде господа избрана,

Златни куме Мамула Лазара,

И шњим витез Кнежевић-Отефане, Уљегоше у бијелу шркву,

В'јенце држи Мамула Лазаре, 1255 Златне в'јенце њима наврх главе,

А вјенчаје владика СОтефане,

Молитве им и благослов даје

И остали прковни главари.

Сви сватови бјеху у параду, 1260 Док се вјенча госпођа избрана,

Из бијеле цркве излазише,

Сви сватови тер се поклонише,

И велику ватру оборише.

Сва господа у дворе пођоше, 1265 А сватови насред поља равна,

Цетињани свате разгледаше,

Сватовима конак начинише,

Ту стојаше три бијела дана,

И весеље граде без престана. 1270 Пак се крену Мамула Лазаре,

Шњим владика Кнежевић-СОтефане, Кнегиња их дивно дариваше,

Своме куму кошуљу од злата,

А владици шкатулу од злата, 1275 У коју су сјајни дијоманти,

Они њојзи прстене од злата,

Пак им књаже пратиоце даје,

Они здраво у Котору доше,

Сви сватови, тер се разиђоше, 1980 Сваки пође на своје дворове.