Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

» Од Данила Петровића књаза,

» Од старине душманина мога,

» Он не слуша краља ниједнога, „Но устаде Србин на оружје

„» Оупроћ мене Отмановић-цара, „Ову је моју рају узбунио,

„дато послах Јајак-пашу мога „И шњим војске четири хиљаде, »Не би л како помирио рају,

» АЛ не даде црногорски књаже, „Посла војску, разби Јајак-пашу, „Пашу разби, ис'јече му војску, »Па се равној Суторини спушти „До границе бечкога ћесара, »Ту паланку моју разорио, „Царски барјак под ногом згазио, „Штоно турски закон не подноси; » И то њему доста не бијаше, „Но одметну све Васојевиће

„До Новога бијела Пазара, „Дробњак, Пиву, Гацко до Мостара, „Не познаје мене за султана, „00 све оде на поље Цетиње, »Поклони се Петровићу књазу.

» Ово, Турци, добро бити неће,

» Ову ће Босну дићи на оружје. „дато више живјети не могу, „Док не свладам ону змију љуту, „Која ми је пуно додијала, „Више но сви краљи и ћесари. „Но је л мајка родила јунака

„ И турскијем опасала пасом,

25

4()

МЕ сл