Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

205

Како војска весело иђаше, Особито ту књажеву гарду! На капе им орли двојеглавни, На њима су свилени барјаци, Све на нову форму начињени, На барјаке црногорска арма, Усред арме слово Данилово, Што војнике диже на јунаштво, Међу њима витез попе Ђуро, Сву је војску главом надвисио, Њему шљике у ордију нема До војводе Милош-Обилића. Априла је двадесет деветог, Кад се хоће војске ударити

У Граховцу пољу широкоме. Ферук паша бјеше подранио Џити каву и авдес узети,

Кад се њему даде погледати

„ Око. шанца на четири стране, Све угледа крстача барјака, Под барјаке силновиту војску, Кад погледа у Орљу планину, Виђе паша у ширину војску Баш од Орла високе планине, До студене Граховца ријеке, Па он зове Смаил-агин Деда: » О Дед-аго, турска перјанице, „Силна војска у Орљу планину, „Међу војском једна поглавица „На ђогату коњу од мегдана,

„Хала, Дедо, да страшна јунака!

»Дрни су му до рамена брци,

570

575

580

585

590

595

600