Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

206

„Сједе њему на рамена брци „Ка соколу крила на кољена, „Токе су му прси запучиле, „За појас му двије пушке мале, „А од бедри сабља окована,

» Од рамену пушка шеишана, „А у руке срчали дурбина, „Тер он наше разгледује шанце, „Мисли јунак на нас ударити: „Него узми срчали дурбина,

„Нећеш ли га на дурбин познати,“

Уве Дедо срчали дурбина,

Како дурбин на око турио, Позна Дедо војеводу Мирка, Тер Феруку паши каживаше: „Ферук-пашо, драги господаре ! » Оно ти је војевода Мирко, „Брат Данила Петровића књаза, „Силни јунак кано Здриновићу, » Он цијелом војском командира, „Зар не видиш, драги господаре, „Соколове младе Црногорце, „Како их је уредио Мирко

„Око шанца на четири стране „Сваки држи пушку преко крила, >» А десницу на јатаган-ножа, „Мисле Орби данас ударити, „Биће, пашо, хала од Турака, „јер јунаци јесу Црногорци.“ Када паша Деда разумио,

Овако је њему говорио:

»Бре не лудуј, Смаил-агин Дедо,

605

610

615

620

630