Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Ту се војске грдно поздравише 665 Црним прахом и тешким оловом,

Три се пута ватром преметнуше,

Многи мртви на земљу падоше,

Ал' се не зна, чиј ће мегдан бити.

Онда рече Петровићу Лука: 670 „Што је ово, браћо Црногорци !“

Пак истрже јатагана ножа,

Пак у Турке јуриш: учинио,

(0 друге стране Боро капетане,

По три турске посјекоше главе. 675. Али пуче пушка од Турака,

Тер погоди Петровића Луку,

Мртав јунак паде земљи црној;

Друга пуче пушка од Тураках,

Тер погоди Бора капетана, 680 И он јунак паде земљи црној; Црногорци кад то видијеше,

Ђе падоше двије поглавице,

Јошт се веће боју распалише,

Тер Фриснуше млади капетани, 685 СОтотинаши, момчад барјактари,

Тер у Турке јуриш учињеше,

А за њима сва остала војска,

Кад угнаше у шанчеве Турке,

Пет стотина глава посјекоше, 690 И у шанац затворише Турке.

А удрише царски коњаници

На витеза војеводу Ђура,

На књажеву гарду изабрану.

Сада слуша боја жестокога! | 695. Кад се двије војске ударише,