Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Ту се војске грдно поздравише 665 Црним прахом и тешким оловом,
Три се пута ватром преметнуше,
Многи мртви на земљу падоше,
Ал' се не зна, чиј ће мегдан бити.
Онда рече Петровићу Лука: 670 „Што је ово, браћо Црногорци !“
Пак истрже јатагана ножа,
Пак у Турке јуриш: учинио,
(0 друге стране Боро капетане,
По три турске посјекоше главе. 675. Али пуче пушка од Турака,
Тер погоди Петровића Луку,
Мртав јунак паде земљи црној;
Друга пуче пушка од Тураках,
Тер погоди Бора капетана, 680 И он јунак паде земљи црној; Црногорци кад то видијеше,
Ђе падоше двије поглавице,
Јошт се веће боју распалише,
Тер Фриснуше млади капетани, 685 СОтотинаши, момчад барјактари,
Тер у Турке јуриш учињеше,
А за њима сва остала војска,
Кад угнаше у шанчеве Турке,
Пет стотина глава посјекоше, 690 И у шанац затворише Турке.
А удрише царски коњаници
На витеза војеводу Ђура,
На књажеву гарду изабрану.
Сада слуша боја жестокога! | 695. Кад се двије војске ударише,