Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

209

Црногорци и царски коњици, Ту се, брате, живи поваташе.

Стоји цика малије пушака,

Клепет стоји ножа и сабаља, 700 СО обје стране многи погибоше.

Тадер скочи војевода Ђуро,

Трже сабљу у десницу руку,

Цак у Турке јуриш учинио,

С друге стране Петровићу Крцо, 7105 А за њима сва гарда остала,

Поломише царске коњанике.

До шанчева цара честитога

Двјести тридес глава посјекоше.

Ал' да видиш војеводу Ђура! 710 Он ми иде право на шанчеве

О голом сабљом у бијелој руци,

Шњиме иду многи Црногорци,

Соколови лафи одабрани,

Хоће јунак завјет да испуни, 115 И шанчеве турске да продере.

Кад се јунак шанца приватио,

Ал' га Флотун царски дочекао,

Ту војводу Турци погубише,

И са шњиме халај-барјактара, 120 Од Његуша Кустодију Маша,

И остале неке соколове.

Попе Ђуро, покојна ти душа!

Твоје име никад не умире,

Јер си вјечни спомен оставио. 7125 Ал' не хоће, да узмиче гарда,

Но једнако бојем уришује,

Јере с гардом силан јунак бјеше,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х 14