Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

299

Како турске главе зијеваху !

А да видиш протопопа Луке ! Он потеже сребрна анџара,

Па у Турке загон учинио,

Те сијече на буљуке Турке,

Не сијече из реда солдате,

Но бираше цареве бимбаше, Црногорске свети вицијале;

До табора Турке догоњаше. Дочека га огањ од топова, Погоди га дели алка златна,

Те погибе протопопе Лука, Црној Гори цвијет укинуше,

А до њега Бора капетана,

А до Бора Манојловић-Риста, Он бијаше перјаницим' дика. Љуто цмили протопопе Лука: »Ње си, брате, Петровићу Миле »„Унеси ми главу и оружје,

»Да ме, брате, не сијеку Турци.“ Миле за то ни абера нема,

Но су њега забољеле руке

За свог брата сијекући Турке. Грми, сива, а крв се пролива,

А још Мирка нема од Средњака. Кад видио Џајо капетане,

Он појави ћеливан ћилаша,

Ето њега крајем од ордије,

До табора Мирку догоњаше: »Господине, Петровићу Мирко, »„Пушти војску, ја те Богом кумим, »„Погибе нам нахија катунска !«

415

420

495

430

435

44()