Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
299
Како турске главе зијеваху !
А да видиш протопопа Луке ! Он потеже сребрна анџара,
Па у Турке загон учинио,
Те сијече на буљуке Турке,
Не сијече из реда солдате,
Но бираше цареве бимбаше, Црногорске свети вицијале;
До табора Турке догоњаше. Дочека га огањ од топова, Погоди га дели алка златна,
Те погибе протопопе Лука, Црној Гори цвијет укинуше,
А до њега Бора капетана,
А до Бора Манојловић-Риста, Он бијаше перјаницим' дика. Љуто цмили протопопе Лука: »Ње си, брате, Петровићу Миле »„Унеси ми главу и оружје,
»Да ме, брате, не сијеку Турци.“ Миле за то ни абера нема,
Но су њега забољеле руке
За свог брата сијекући Турке. Грми, сива, а крв се пролива,
А још Мирка нема од Средњака. Кад видио Џајо капетане,
Он појави ћеливан ћилаша,
Ето њега крајем од ордије,
До табора Мирку догоњаше: »Господине, Петровићу Мирко, »„Пушти војску, ја те Богом кумим, »„Погибе нам нахија катунска !«
415
420
495
430
435
44()