Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
246
Ка да удри Марко Краљевићу, Он пос'јече дванаес тобџија,
И оте им цареве топове.
Па то Јован виђе капетане, Он потеже сребрна анџара,
Ка да удри Реља под крилима, Све сијече турске барјактаре, Док пос'јече санџак-барјактара,
Уграби му санџак барјактарски.
А то виђе Радоњић војвода, Он у Турке коња нагоњаше, С леђа чува свога команданта, Он сијече Турке на буљуке, Док пос'јече силна силиктара, За сокола цеклинског сердара, А то виђе војвода Илија,
Он у Турке коња нагоњаше, Од бедре му сабља сијеваше, На буљуке Турке разгоњаше, Док пос'јече млада кајмакама
За свог брата Гаврила сердара.
А то виђе Радојев Шћепане, У јунаку пуче срце живо, Ђе му нема протопопа Луке, Бијаше се научио шњиме
Сјећи Турке, а чинит' поштење,
Он потеже ножа пламенога, Те сијече Турке, на буљуке, Док пос'јече делибашу царског Ва, сокола протопопа Луку.
А то виђе војвода Милићу, Он у Турке коња нагоњаше,
640
650
655
660
665