Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

246

Ка да удри Марко Краљевићу, Он пос'јече дванаес тобџија,

И оте им цареве топове.

Па то Јован виђе капетане, Он потеже сребрна анџара,

Ка да удри Реља под крилима, Све сијече турске барјактаре, Док пос'јече санџак-барјактара,

Уграби му санџак барјактарски.

А то виђе Радоњић војвода, Он у Турке коња нагоњаше, С леђа чува свога команданта, Он сијече Турке на буљуке, Док пос'јече силна силиктара, За сокола цеклинског сердара, А то виђе војвода Илија,

Он у Турке коња нагоњаше, Од бедре му сабља сијеваше, На буљуке Турке разгоњаше, Док пос'јече млада кајмакама

За свог брата Гаврила сердара.

А то виђе Радојев Шћепане, У јунаку пуче срце живо, Ђе му нема протопопа Луке, Бијаше се научио шњиме

Сјећи Турке, а чинит' поштење,

Он потеже ножа пламенога, Те сијече Турке, на буљуке, Док пос'јече делибашу царског Ва, сокола протопопа Луку.

А то виђе војвода Милићу, Он у Турке коња нагоњаше,

640

650

655

660

665