Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
(676 Похара Колашина.
Вино пију српски поглавари
У Морачи код бијеле цркве,
Код велике лавре Немањића, Међу њима двије поглавице: Једно бјеше војвода Миљане,
А друго је Церовић Новица, Вино служи Мишнић Милисаве Десном руком а маштравом златном. А кад су се напојили вина,
(0 свачему јеглен затурили,
А. највише зборе о јунаштву, Сваки своје казаше јунаштво, Не казује војвода Миљане,
А он шути, ништа не говори, Но на чибук главу наслонио, Низ обраве сузе пролијева. Питају га српски поглавари. „Наш соколе, војвода. Миљане! Што ти твоје не кажеш јунаштво #“ Доцкан Миљав поче говорити: „Пе фал'те се, српски поглавари ! „Немам вама ништа кажевати „Но мојије великије јада:
„А знате ли, није давно било, „Над је султан опремио војску, „Орби браћо, на нашега књаза, „Седам паша удари на књаза, „И полу му Брда приватише,
сл
10
15
20)
> сл