Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

(676 Похара Колашина.

Вино пију српски поглавари

У Морачи код бијеле цркве,

Код велике лавре Немањића, Међу њима двије поглавице: Једно бјеше војвода Миљане,

А друго је Церовић Новица, Вино служи Мишнић Милисаве Десном руком а маштравом златном. А кад су се напојили вина,

(0 свачему јеглен затурили,

А. највише зборе о јунаштву, Сваки своје казаше јунаштво, Не казује војвода Миљане,

А он шути, ништа не говори, Но на чибук главу наслонио, Низ обраве сузе пролијева. Питају га српски поглавари. „Наш соколе, војвода. Миљане! Што ти твоје не кажеш јунаштво #“ Доцкан Миљав поче говорити: „Пе фал'те се, српски поглавари ! „Немам вама ништа кажевати „Но мојије великије јада:

„А знате ли, није давно било, „Над је султан опремио војску, „Орби браћо, на нашега књаза, „Седам паша удари на књаза, „И полу му Брда приватише,

сл

10

15

20)

> сл