Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

_з06

А кликују Љешњане остале.

У то дође стотина јунака,

И пред њима војвода Иване

(; побратимом Иван-капетаном, И на Турке сложно ударише, Мало натраг Турке поћераше, Метеризе тврде уфатише.

Ал' се низам повратит' не даје, Него хоће село да опали,

Јере паша ршун чинијаше,

Ма се мушки војевода брани

И његови Љешњани остали, Бој ми бију, метеризе бране, Турчин пада, никад не престаје, А не могу да уграбе главе, Јере низам сипље огањ живи, Брани своје мртве и рањене, Мртве грабе подгорички Турци, Да им Србин не пос'јече главу. У то низам топове привуче, Стаде бити метеризе тврде,

Ал' јунаци јесу Црногорци,

За топове и низам не маре, Но бој бију, кличу се јунаци, Јунаке је тама притиснула

Од брвога праха и олова.

Тако траја од јутра до мрака, Бој огњени никад не престаде. Кад у вечер о акшаму било, Кћаше бити јада од Турака, Јер Србима добра помоћ дође, | Од Љешњана сва нахија горња,

90

95

100

105

110

115

120