Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ам о

Која та дан бјеше на пазару,

И Цеклинска жупа сваколика.

Но их Турци чекат' не смљедоше,

Него с пашом грдни побјегоше

Пут лијепе варош-Подгорице, 125 Носећ' собом мртве и рањене.

Вјеруј, побре, сами кажу Турци

За њихову грдну погибију,

Да нијесу тако изгинули,

Како кад је Махмут погинуо 130 На Крусама селу крвавоме,

Нит' Турцима вишег јада било,

Нити више тужбарице било

Од Турака и турскијех була,

Што је та дан о светом Илији. 195 А Срби се на једно скупише,

И три пута шамлук учинише,

Јер јунаци славу задобише,

Међу њима Иван капетане,

Он од књаза задоби сердарство, 14() А војвода пофалу јуначку.

Сада моју пјесму завршујем

На пофалу српске крајичника.

2 | Крштење књагиње Олге. (1859) Је иљаду и осме стотине И педесет девете године Црна Гора прозасјала зраком,

Радује се п гора п трава, 20"