Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

На горици певају птичице: Весели се, српска Горо Црна,

Е ти друга истече Даница, Породи се Даринка краљица, Едно чедо породила младо, Чедо младо ема женско бјеше. Весели се књаже и књегињо, Љубе чедо баш како и сина; Весели се и народ остали,

И на томе Бога благодари,

Да ће бити и више порода,

Па ће срећа бити за народа. Живјела ни принципеша млада, Јер је она од рода велика, | Па ће узет краља ал принципа, Црна Гора стећи пријатеља,

Те ће срећа бити и сувише.

Од шта земан од тога вријеме, Чедо дође да је за крштење. Књаз Петровић двије књиге пише, А шаље их у два силна цара, Једну шаље у земљу Француску, Силеноме цару Францускоме, Пријатељу књаза свијетлога,

И остале српске Горе Црне, Другу шаље у земљу Русију Александру цару русијскоме, Великоме орлу свијетскоме,

По закону брату књажевоме

И осталог свакога Србина.

У књиге их мпло поздравио: „адраво да сте, оба силна цара,