Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Веље име принципеша Олга, И у народ име прогласише, Да ни буде сретња за народа. А што ћу ви за то више казат. Од дан до дан за неђељу дана На Цетиње чини се весеље,

А играју храбри Црногорци Око двора књаза господара, На јатима како соколови,

Све пуцају зелени топови.

Кад се пуна напуни неђеља, Но кумови књазу говораху: „Мио куме, Петровићу књаже, „Ми не бисмо жељу испунили, „Ни на вољу срцу учинили „Да стојимо за годину данах, „»Мио куме, у ваше дворове, „Да гледамо храбре Црногорце „ Бе играју око двора твога; „Већ је земан да ми путујемо,

„Да с' у своја царства повратимо.“

Скочи књаже како соко сиви, Па изиде међу Црногорце, Овако им књаже говораше: „Црногорци, моји соколови, „Сјутра ћете рано уранити,

» И кумове моје попратити, „Браћо моја, ђе сте их сусрели.“ Ноћца прође, витко јутро дође, Рано рани Петровићу књаже, И књажева оба мила кума

На госпоцке Петровића дворе,

200

205

210

220

225