Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

815

Дарива се књаже с кумовима,

Дарива им крсте и ордене 280 У које је име Данилово,

Које носе храбри Црногорци,

Дарива им пушке оковане

И у сухо злато позлаћене,

И уз пушке сребрне ханџаре, 235 Да то носе у два своја царства,

Да то носе, да се њим поносе,

Нека гледа други и остали,

Да зна свијет с ким су кумовали. Изшеташе из књажева двора, 24() А нађоше коње оседлане,

Покривене свилом и кадифом,

Ђе их држе гологлаве слуге.

Добријех се коња дофатише.

Црногорци стоје у параде, 245 Ко на ноге, ко на добре коње,

У руке им крстати барјаци,

На рамена држе џевердане,

А за појас свијетло оружје,

Попратише књажеве кумове. 250 Пушка пуца, а грме топови,

Од велика књажева весеља.

Разлијежу с' брда и долине,

А тресу се велике планине

Од велике славе и весеља, 255 То је дика свакога Србина.

И кумове здраво попратише

У радости, па се раздвојите.

Здраво пошли, здраво дома дошли.

Ко ' из ове пјесне разумјети 260