Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПИ Сваки Србаљ нека за то знаде Од замана Душана Стефана, Није Србин чинио весеља Како што је књаже Џетровићу На Цетиње насред Горе Црне, 265 А насљедник Душана Стефана. Вама пејсна и помоћ од Бога, Бог ни дао здравље господару И свијетлој књагињи Даринки.

22. Смрт књаза Данила.

Фала Богу, Фала великоме !

На хиљаде и осме стотине

И на полу шездесет' године,

Подиже се соко тица сива,

Оба су му позлаћена крила, 5 И бијело јато голубова,

Из витешке ломне Горе Црне,

Са Цетиња поља широкога;

То не бјеше соко тица сива,

Нити бјеше јато голубова, 10 Но то бјеше црногорски књаже,

Шњим се крену господа избрана,

Све војводе и млади сердари,

То његови бјеху сенатори,

Капетани и његове слуге; 15 Са соколом тица пауница,

Дивно су јој нашарена крила:

То не била тица пауница,