Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

918

Књаз је цару дивно зафалио

И Лазару, вјенчаноме куму. Дадоше му од мора вапора

И цареве плаћене солдате

И музику свирке различите. Ђенерали књазу долазаху

И костали добри капетани,

Сва господа од Боке Которске И бијела града Дубровника, Сваки књазу на поздрав иђаше, Књаз свакога мило дочекаше, И весело дане пролазаше.

Ту стајао пуни мјесец дана,

(0 господом се врло заљубио,

И искрену љубав отворио,

Сва му Бока на поздрав иђаше, Сви главари и добри јунаци, Позива га циркул капетане,

Он позива црногорска књаза

И Даринку, књажеву љубовцу, И његову господу осталу,

Ову господу на објед позива,

У Котору бијеломе граду.

Књаз весело с господом окреће И с Даринком, вјенчаном љубовцом, И пођоше морем дубокијем,

И дођоше под Котором градом, Пак изиде из пасаре златне,

И Даринку прифати за руку, Пак прошета преко б'јела града, Сретоше га оба ђенерала, Шњима бјеше Домин капетане,

60

65

т0

~

ст

80