Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

319

Капетан их води на дворове,

Ову господу српеку и латинску, Господску им сотру поставио, 85 Ту господа обједива дивно

И дивно се искрасише се вином.

Пак на ноге господа устаје,

Прошеташе преко б'јела града,

Изидоше на крај мора слана, 90 Шеетају се тамо и овамо |

На лијепу од Котора риву,

Добавише царске мусиканта,

Ту им био бумбе и свирале,

Ал' се тавна нојца примицаше, 95 Таман ћаше да почине сунце,

Ал ево ти пасаре од злата,

У коју ће књаже путовати,

Ов:јетли књаже дофати Даринку,

Дофати је.за бијелу руку, 100 Намјести је у пасару златну, | Овијетли се књаже повратио,

Да. поздрави господу избрану,

Пак окрену на пасару златну,

Лијевом је ногом покрочио, 105 На пасару ногом починуо.

Ал: ево ти јада изненада!

Пуче пуста пушка из народа,

Ах нека га, већ му не пуцала.

Пуче пушка Тодора Кадића 110 Од племена од Бјелопавлићах,

И погоди свијетлога књаза,

Живо му је срце изгорио,

Паде књаже у крило Даринке.

И ту бјеху неки Црногорци, 115