Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

521 _ Што наслади срца душманима, Уцвијели ломну Гору Црну, Гору Црну и седморо Брдах, 150 Уцвијели сву Херцеговину, Пак заплака редом и Бошњаке, Што су наша браћа под Турцима, Већ у Босну и Херцеговину, Сви имаху добру узданицу, 155 Ко вјерује Христа спаситеља, На Данила црногорска књаза Баш имаху вјерну узданицу, Да ћ' извадит" робље из сужањества, Из Турчина, српског душманина, 160 Који Србу сваке јаде дају, И тиранске муке ударају Од Косова и прије Косова ; Србији си рану ударио И свакоме по реду Србину, 165 Који знаде за част и поштење. О Кадићу, не веселио се! Бистро знадем да је тебе криво, Јере ти је жалост учинио, Јер је твоју сестру преудао, 170 Твоју сестру младу попадију, Ал ти није кулу изгорио, Нити ти је брата изгубио, А твоју си сестру осветио, Ти погуби доброга јунака, 175 Већ витеза Војводин-Богдана, Од Цетиња од Мартиновића, До цара му пара не биваше, Погуби га столну Цариграду,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТХ 21