Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ом „Под крило му тица пауница,

„И за њима јато голубова,

„Свакојему отпаднула крила,

„Соко паде тебе на кољено,

„Оба су му крила саломљена, 280 „И немаше главе на рамена,

„Шњим почину тица пауница,

„Шарена јој отпадоше крила,

„Па јој црна пера ударише,

„Црнијем се перјем накитила, 285 „А шарена пера побацала,

„Тебе стаде тица уз рамена,

„Ив очи јој огањ сијеваше,

„Окиде ти ватра десну руку,

„Пак је соко мали излетио 290 „Из нашега двора великога,

„Пауницу тицу загрлио,

„Твоју десну подизаше руку.

„На руку ти ране завијаше.

„Сада толкуј, Мирко господаре, 295 „Како би се санку домислио !«“

Тако Мирко љуби говораше:

„Јала, љубе, већ га не саснила!

„Ласно ти се санку домислити:

„Без брата ћу мога останути, 300 „Брата мога, књаза свијетлога:

„Што се ведро небо проломило,

„Црни ће не допанути гласи;

„Што је равно поље пропануло,

„Што је пало на Цетиње сунце, 305 „И потону у те развалине,

„Сунце значи пресвијетли књаже,