Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

за:

„Развалина његова гробница; „Што звијезде јесу потамњеле, „Потамњеће јадни Црногорци, „Оцрниће капе и доламе; „Равно поље што се пропануло, „Изгубиће земља господара; „Што загрмје с мора дебелога, „Те се тресу брда и планине, „То ће чути веље краљевине, „Бе је свјјетли књаже погинуо, „Погинуо, ал' се преставио; „Што је сјајна прекрстила муња „И крвава киша ударила,

„Те је наше дворе повропила, „Наше дворе и књажеве дворе, „Наше ћемо дворе оцрнити, „Наше дворе и наше прозоре; „Што покропи крвца Гору Црну, „Изгубиће народ господара; „Што долеће соко тица сива, „Те су њему позлаћена крила, „Под крило му тица пауница „Шареније пера до рамена, „Соко значи црногорски књаже, „Пауница кнегиња Даринка; „Што су њему саломлена крила, „Потонуће све српско надање, „Што су вазда у тужно страдање.“ Још овако Мирко бесједпо,

Суве проли, љуби одговара: »ћрага љубе, већ га не заспала | „А што соко главе не имаше,

310

315

320

325

330

385