Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

»Доиста је тамо погинуо,

„Али хоће погинути брво; „Што је била тица пауница, „И шарена пера опанула,

„ А црно јој перје ударило, „То ће бити мила снаха моја, „Па ће бацит' свилу и кадифу, „Побацаће сјајне дијоманте, „И бациће прстенове златне, ·“ „Прстен злато и камење драго, „Она ће се у црно завити,

„И црне ће дане пролазити, „То све значи на то перје црно; „А што ватра из очију скаче, „То ће ронит сузе од образа, „Па ће моје кидал' срце живо; „Што опаде мене десна рука, „То ћу брата изгубити мога, „Већ којега Српкиња не рађе; „Што долеће соко тица мала » Од нашега двора великога, „Па загрља тицу пауницу,

» И завија мене десну руку, „То ће бити наше чедо лудо, „Наш Никола, јединац у мајке; „Пауницу што је загрлио,

„Он ће стрини сузе отирати; „Што завија моју десну руку, „И привија на те ране љуте, „Никола ће књазом постанути, „Па ће моје срце разбирати, „Срце нигда пребољети неће,

340

345

350

355

360

365

970