Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Није брата, што не роди мајка, „Таква браћа ријетко се рађу.“ Па несретно санка толковаше,

И жалосне сузе отираше,

Па Николу сина дозиваше,

Ал' га Мирко из постеље буди,

То је било ноћи на поноће:

„Устан, сине, већ' га не заспао !“

Скочи момче из душека мека: „Што је Мирко, драги родитељу

„Те ми не даш у душеку спавал' 0

»„Какви су те гласи допанули 2“ Али Мирко, сину одговара: „Почуј добро, мој једини сине! | „Сан је снила драга љубе моја, » А она је мила. мајка твоја,“ Али Мирко сину казиваше, Све по реду санак му показа, Што је санак страшни видијела: »Но ме чујеш, мој једини сине! „ОСигурај се, узми коња твога, »Собом узми својега ујака,

„Баш војводу Мартиновић-Марка,

„Добријех се коња доватите, „Ноћно хајте пут Котора града, „Превез'те се преко мора слана » 40 онога свијетлога књаза, „Крените га, ако Бога знате,

» Ако није до сад погинуо, »Доиста ће тамо погинути,

» И тамо ће изгубити главу.“ Младо момче на ноге скочило,

375

380

385

390

400