Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„На Русију и граду Париђу, „На ћесара и инглешка краља „ И ономе краљу Прусијану;

„Шиљи књиге на пет краљевина,

»„ А Турчину немој ни шиљати,

» Од старине српском душманину, „Турци су ме овђе положили „И њихови смрдљиви дарови, „Који луде подмићују главе,

» Луде главе од закона мога, „Те вадимо веби очи црне. _ „И чујеш ме, мој мили синовче! „Многи ће ти зборит' безаконци, » ~ највише неки Црногорци, „Да ме стрико Ђуро изгубио, „Подмитио Тодора Кадића, „Али немој, сине, вјеровати,

„И ако се грдно помрзисмо, „Ма брат брата на јаму вођаше, » У јаму га бачит не хоћаше, „јесам стрицу жалост учинио, „Ма ме не би стрико изгубио, „Нити прода себе у туђина, ј „Ни поштење своје погрдио. »„Мнозина ће тебе диванити,

„И на њега криво сједочити, „Све лакомци и безаконици „Шњима су ме прије завадили, » [Те сам своју браћу разагнао,

» И моја сам поткинуо крила, „Најпослије строваше ми главу; „Но не слушај такве безаконце.

470

475

480

485

490

495