Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

1552)

„Да ме прије земља не уграби, 500 „Бјех почео такве познавати,

„Који су ме с браћом завадили.

„Но ме слушај, нејаки синовче !

зујоћ' ће људи седам краљевина,

„И тебе ће потврдити књаштво, 505 „Право суди ловној Гори Црној,

„Право суди, а не суди криво,

„Тако твоја подурала глава!

„И држи се добро с краљевима,

„ Стјеци Турке, невјерне хајдуке, 510 ујер у томе ни грехоте немаш,

„Нит се мири, нит им вјере давај,

»Док ти траје на рамену глава,“

И још рањен књаже изговара:

»0 Никола, све моје уздање! 515 з»Аманат ти моја љуби драга,

„Моја ћерца, јадна змија љута,

„Чувај ми је ка и своју главу,

„И води их на Цетиње равно,

» У жалости да проводе дане. 59() „Не ћене ли послушал' Даринка,

„Дивно знадем, послушати неће,

»Баш без мене чини јој се криво

„Да остара на Цетиње равно,

„Ако би се љуба насрдила, 595 „Дади њојзи блага изобила,

„Нека иде у Париђу граду,

„Нека носи драгу ћерцу моју.

» 0 Никица, аманат ти тешки!

„Немој њима умалити блага, 530

»Да им не би блага премањкало,