Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х

987

и

„Кад се двије ударише војске, „Једна војска од Херцеговине,

„ А друга је ломне Горе Црне, „Пред турском је Али-паша Туре, „ А пред српском Петровић владика, » Ту сам једно изгубио крило; „А једно ми бјеше остануло,

„На крило ми пера ударише, „Добро бјеше подјачало крило, „Шњим летијах, ка' да оба имах, „Сад сам, вило, друго изгубио „Пред. Котором градом латинскијем, „Сад су оба крила отпанула

„И брчна ми пера оскубена, „Пак ћу плакат“ довијека, вило, ујер се никад ни веселит' нећу.“ Слободи га бе Дурмитора вила: „Рањен змају, мој по Богу брате! „Ји не плачи пи не ружи лице, »„Виђу да си изгубио крила,

„Већ ти крила ударити неће,

„Ко погине, већ се дићи неће, „И ако си крила изгубио,

„Ал' нијеси срећу изгубио,

„Но си љуту змију породио, „Буту змију од срца твојега, „Која има соколова крила, „Змија ће се у крила удрити, „Облазиће царства и краљевства » И научит Философске школе, „Долазиће ломној Гори Црној, „Да те рани и ода зла брани

[ој о

45

50

60

то