Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

988 _

„И да брани своју старевину,

»Окол' ње се купе соколови,

„На веља се јата савијати

» И црне ће рашћерати чавке.

„Знадем, змају, пуно ти је криво, 80 „Има много љета и година,

„Каде зину немила аждаја

„Из црнога пакла и језера

„Прождрије ти миле девет брата,

» Од твојега и оца и мајке, 85 „ Ал' од браће ђеца остадоше,

» У туђа се царства расијаше,

„Ти остаде јединак у мајке,

„ И прегна те с твоје старевине,

„Ти утече јадан у планину, 90 „Заћера те у тијесне кланце,

„Да не можеш живјет ни умријет', „Вазде 3'јаше немила аждаја,

„И широка жвала растваралне,

»Да би тебе како прогутала, 95 „КА што ти је браћу прогутала,

„Ти се, змају, обрани јуначки,

„Не даде се немилој аждаји,

„Но остаде јединак у мајке,

„Ти си ондар добра изгубио, 100 „Кад си девет брата изгубио,

»Ондар су ти уломљена крила.

Али ћу те опет слободити:

» У мало се немој препанути,

»И ако си крила изгубио, 105 уЛждаји се жвала ослабише, |