Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Већ не може уста отклопити, »дДа прогута тебе десетога,“ Али рањен змаје одговара: »Чујеш ли ме, вило посестримо ! „Ји слободиш мене рањенога, ујер је слаба паклена аждаја, „Јер су јој се жвала скаменила, »„ А она је са свијем зинула,

„И велику снагу окренула,

„Да прогута мене рањенога

» И још моје јато соколова,“

Ал' тако му вила одговара:

„А не бој се, мој рањени змају! Ако би се она окренула,

» Чекају је твоји соколови

„На стријеле и оштре анџаре, „Распараће њојзи утробицу

» И извадит' језик уз вилице. „Пак чујеш ме, мој рањени змају ! » Ако би ти до невоље било, „Ји покликни све редом синовце, „Који јесу родна браћа твоја, „Све ћу ти их по имену казат': уједан стоји равној Арбанији,

» Други Боки и у Далмацији,

» Фрећи стоји земљи Кроацији,

» А четврти равној Славонији, „Пети стоји у Сријем богати,

» У богати Сријем код Дунава, » Шести стоји код земље Мађарске, „У широку у земљу Банатску,

22+

110

115

120

125

130

135