Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
„Већ не може уста отклопити, »дДа прогута тебе десетога,“ Али рањен змаје одговара: »Чујеш ли ме, вило посестримо ! „Ји слободиш мене рањенога, ујер је слаба паклена аждаја, „Јер су јој се жвала скаменила, »„ А она је са свијем зинула,
„И велику снагу окренула,
„Да прогута мене рањенога
» И још моје јато соколова,“
Ал' тако му вила одговара:
„А не бој се, мој рањени змају! Ако би се она окренула,
» Чекају је твоји соколови
„На стријеле и оштре анџаре, „Распараће њојзи утробицу
» И извадит' језик уз вилице. „Пак чујеш ме, мој рањени змају ! » Ако би ти до невоље било, „Ји покликни све редом синовце, „Који јесу родна браћа твоја, „Све ћу ти их по имену казат': уједан стоји равној Арбанији,
» Други Боки и у Далмацији,
» Фрећи стоји земљи Кроацији,
» А четврти равној Славонији, „Пети стоји у Сријем богати,
» У богати Сријем код Дунава, » Шести стоји код земље Мађарске, „У широку у земљу Банатску,
22+
110
115
120
125
130
135