Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

940

„Седми стоји у Херцеговину, „Осми стоји у Босну поносну, » А девети у земљу Србију. „о је ваша од старине Фала, » Ту је сада и крепост и снага, „Булгарију зови у помоћи,

» Они су ви браћа и рођаци,

» И они су ваши једновјерци, „ПЦак распарај немилу аждају, „Заћерај је на столицу стару, „Нека лежи паклу нечистому, „Да не ждере Словинске синове,

„Што познају Христа спаситеља.“

Змај рањени слуша вилу дивно, Што Словинска вила говораше С Дурмитора са Херцеговине, Ал' рањени змаје одговара: „Богом сестро, пребијела вило ! „Рањенога мене разговори,

„Кад би било, што говориш, вило,

„Кад би било и би се случило, „И кад би ми погодила вила, „Не бих моја ни жалио крила.“ На томе се збору раздвојише. Ту не бјеше змаја рањенога, Но војвода Петровићу Мирко, Плаче Мирко два брата рођена, Плаче Мпрко књаза и Стефана, Два сокола и храбра племића, Браћу храбру и српску обрану, Свега Српства изглед и пофалу,

14()

145.

150:

155

160