Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
861
Након Петра постаде Данило, 485
А на Петров народ управљени,
За много га својно не својасмо,
На послијед како се показа,
Па и каква чудеса уради,
Па и њега данас изгубисмо. 490 И опет ће неки настанути,
Који хоће с нама управљати,
Неће бити.гори од Данила,
Лоза никад фФалити не може,
Полакше је сада управљати, 495 Са свијем је наш народ управљен,
И судови су нам управљени,
Све уредбе, што су за војнике,
И управе, што су за јунаке,
Па што Бог да и срећа јуначка ! 500 Но мјеримо последње јунаштво,
Ко ће бољи мејдан задобити,
Ко ће виши поток направити
О проклете крви агарјанске,
Е доиста хоће ударити. 905
Стари сенатор Вукотић Стефан.
Церовићу, од старине бане!
Рањена ни срца развесели,
Српкиња те породила није
У 'ве наше горе камените,
Од мудрости и бистра разума, 510 Од храбрости и срца уздана
Ти слободно и збориш и твориш,
И бесједу твоју потврдисмо.