Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

894

Читави су онп целокупни,

А некмоли помање светиње.

Видите ли, моја браћо Турци, 1330 Колико је султаново царство,

У Европу и изван Европе,

Ми немамо свеца никаквога

До нашега свеца Мухамеда

И Суруле, што на ћабу спава; 1335 Ца и они да су прави свеци,

Они би нам бар штогод помогли.

Чуо јесам, а видио нисам,

Не могу их право вјеровати,

Да су они прави светињаци. 1340

Аџајлија Веризовић.

Обрати се око себе, пружа руку капетану и свијема грађанима. Је ли вјера, с града капетане, И остали од Никшића Турци Да покажем нешто међу вама, Кад почесте зборит' за свечеве.

Капетан и сви Турцм. Вјера ти је, болан Аџајлијо, 1345 Никшићка је вјера вазда тврда, Што смо до сад тајно вијећали.

Аџајлија Веризовић.

Сви знадете, од Никшића Турци, И сви знаду наши Херцеговци, Џак и врсни побољи Бошњаци, 1350