Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
894
Читави су онп целокупни,
А некмоли помање светиње.
Видите ли, моја браћо Турци, 1330 Колико је султаново царство,
У Европу и изван Европе,
Ми немамо свеца никаквога
До нашега свеца Мухамеда
И Суруле, што на ћабу спава; 1335 Ца и они да су прави свеци,
Они би нам бар штогод помогли.
Чуо јесам, а видио нисам,
Не могу их право вјеровати,
Да су они прави светињаци. 1340
Аџајлија Веризовић.
Обрати се око себе, пружа руку капетану и свијема грађанима. Је ли вјера, с града капетане, И остали од Никшића Турци Да покажем нешто међу вама, Кад почесте зборит' за свечеве.
Капетан и сви Турцм. Вјера ти је, болан Аџајлијо, 1345 Никшићка је вјера вазда тврда, Што смо до сад тајно вијећали.
Аџајлија Веризовић.
Сви знадете, од Никшића Турци, И сви знаду наши Херцеговци, Џак и врсни побољи Бошњаци, 1350