Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

и

Вјерујте ми, драгога ми Бога, Мухамедом више се не кунем.

Арслан бег. Мртав од смијеха.

Како која, тако свака гора. 1515

Гано Љуца. Арслан-беже, ти се са свим ругаш, Најпрви си за ругу остао, И за грдну бруку и поругу, Капетан си, а ништа не судиш, Смрза ти се језик у вилице 1520 Пред аскером царским мудијером, Који дође к нама из свијета, Он ни суди, и он расуђива, И све чини, што је њему драго, А ти ћутиш као сужањ црни 1525 И сви наши око тебе Турци.

Арслан бег.

Уздану и изговори са свега срца:

Љуца Гано, сваку право кажеш,

Но се право диванит не смије,

Но не грдна рђа спопанула,

А баш да сви искауримо, 15380 Боље би ни било него 'вако.

Аџајлија Веризовић. Како не би! је си ли при себи, Капетан би ти, Арслане, био Од нашега града никшићкога, Па би својом рајом управљао, 1535

ВУЕОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТХ 26